Milja Mitrović
Kada čovek naviknut na mrak najednom ugleda svoju senku, on tu nikakvu svetlost ne vidi. Trgne se, ogleda se na trenutak u sopstvenoj silueti, izobliči mu se lice od straha, a zatim beži dok mu daha ne nestane, od sebe samog. I dok trči, perifernim vidom nevoljno posmatra progonioca i, niti može da ga ne primećuje, niti sme da zastane i u oči ga pogleda. U onom trenutku izbora između smisla i ponora, višeg cilja i beznađa, spasava nas samo snaga slobodne volje; da istrajemo ili da odustanemo. Ono što je snaga ove knjige je njena nepokolebljivost u uverenju da ne postoji istinsko loše, samo šansa za boljim. Nema poraza, ima samo lekcija. Biti sebi tamničar svetlosna je godina patnje u svemirskom trenutku koji nam je dat za radost. Nenametljivo osvojiti senke bića nepoznatih ljudi, rečju ih ohrabriti i za ruku ih povesti u svet samospoznaje i nade, čista je umetnost i dar koji imaju samo odabrani.
P.S. Svakodnevno švrljanje pred spavanje za sebe, sinoć ispade ovako nešto, pa me obuze potreba da oblikujem u reči hvale i darujem Vam ih. Dobar dan Vam želim!
Nedeljka Nedja Vincic Gataric
Zelim da ti se zahvalim na jucerasnjem druzenju, na tvom zagrljaju koji je bio toliko snazan i prepun emocija… Dok si me grlila kroz glavu mi je prosla misao :“ Dobro je….. Kod kuce si“ ne znam sta je to znacilo ,ali sam se predivno osecala…. Hvala ti na svakom osmehu,na svemu sto si podelila sa nama….. Posle promocije odlazim kuci i celim putem sva drhtim, treperim i placem!!!!! Ljudi me gledaju,ali bas me briga …… Lezem u krevet i citam knjigu i opet placem….. Jutros ustajem , pomazim i poljubim knjigu i opet placem….. Hvala ti Brankice…
Tanja Max
Brankice divna,citam knjigu i smesim se,a i zaplacem povremeno:)..od lepote,ljubavi,emocija i istine..ne znam kako bih je drugacije nazvala nego otkrovenje:)..placem i zato sto cu je procitati ubrzo;):)..ali,procitala sam da si vec pocela novu pa mi je lakse:D..i da rezervisem jos neki primerak,koji cu naruciti cim budem u mogucnosti(za dragu prijateljicu)..necu se vise zahvaljivati,postajem dosadna:D..:*:*:*….
Natasa Kovacevic
Hvala ti na lepom druzenju, hvala ti za zagljaj, hvala za ove divne emocije sto plivaju po mom srcu dok u toplom krevetu citam tvoju knjigu. Po neka mi ovlazi oko ali neka, sada vidim jasnije!
Zorica Vojnovic
Draga Brankice.. procitala sam knjigu.. u prosla dva dana je nisam ispustala iz ruku.. valjda mi je bilo sudjeno da je pronadjem i da je bas ti s ljubavlju posaljes.. jer kao sto kazes vazno je od koga je poklon..
Ispunila je sva moja ocekivanja i vise od toga… pronasla sam mnoge odgovore izmedju ostalog da nista ne treba na silu da ono sto nam pripada doci ce nam.. kao sto mi je ova knjiga dosla.. a ja uporno pokusavam naci muskarca za vezu.. i stalno pravim pogresne izbore…
Umesto da sacekam da dodje… i sve u knjizi mi se svidelo od prica o detinjstvu.. roditeljstvu (recept, sin).. pogodila me prica o odlasku sa Kosova sa decjim glavama u krilu.. i ja sam dosla iz Hrvatske… izvini sto sam oduljila prepuna sam pozitivnih utisaka… hvala jos jednom od srca…
Aleksandra Knezevic Raca
Postovana Brankice,
Veliki pozdrav i puno hvala za knjigu, mnogo mi je znacila dok sam se oporavljala od operacije. Cekam jos „Dobro je“, trebace mi vise primjeraka za poklone dragim ljudima. Javite nam kad budu dostupne.
Ispunili ste nam srce nanovo onim vrijednostima, koje smo kao nevazne gurnuli u stranu pod teretom zivota, da bi smo postali svjesniji da je to ustvari i jedni njegov smisao! Hvala do KOSMOSA!
Nataša Stanojević Ex Grujić:
Poštovana draga moja Brankice, baš kao što sam i pre pročitane knjige znala da postoji razlog zašto sam vas privukla u svoj život, sada znam i da je to bio dobar razlog . Moja iskrena želja je da duhovno rastem. Mislim da mi vaša knjiga mnogo pomaže u tome. Baš sam uživala u njoj. Čitala sam je dugo, svako veče pred spavanje. Mogu reći da sam je gustirala u želji da mi što duže traje. Bilo je baš puno suza koje kao da su spirale teret sa moje duše, pa bih posle toga zaspala sa osmehom i rasterećena. Prelep osećaj . Još jednom puno vam hvala na prelepim osećanjima kao i na veri da sve mogu da promenim u životu tako što ću promeniti sebe.
Jelena Pantić, psiholog i autor knjige „Putovanje u središte srca“ :
„Neki ljudi osete kišu a neki samo pokisnu“
Neki ljudi popiju kafu, neki odu na pijacu, neki gledaju oblak… Brankica sve to oseti i proživi istinski. Brankica zaista popije kafu, zaista bude na pijaci, zaista vidi oblak. Brankica ume istinski da živi. Ona ne kisne, ona oseti kišu. Njoj se život ne događa, ona ga živi. Velikodušno deleći svoje trenutke i razmišljanja sa nama, ona nas, nenametljivo i nežno, podučava kako da i mi steknemo tu najvažniju životonu veštinu.
Ovo je knjiga puna trenutaka koji čine život. Onih trenutaka koje tako često propustimo jureći za nečim velikim.
Ovo je knjiga koja nas podseća ko smo i šta je zaista važno.
Jovanna Bajagić:
Draga Brankice, stigla je knjiga. Nakon posvete za koju Vam zahvaljujem, raširila sam joj korice i pomirisala je, jer mi je to neka vrsta rituala. Međutim, kažem sebi, hajde, pogledaj gde se otvorila knjiga. Prvo sto sam ugledala je
*Mir* *Ne muti bistrinu života strahovima, brigom i besom. Umiri se i u njenom ćeš odrazu jasno videti svoj lik.*
Odmah ispod nje *Savet*. Meni je knjiga već dala odličan savet iako smo se tek upoznale uživo! Hvala Vam!
Svetlana Đulić:
Knjiga je…. ma nemam reči.
Moj bukvar.
Mara Malinović:
Hvala Tebi i Gospodu koji nam te poslao. Neka ti se sve pozlati kao što Ti nama zlato nudiš. Neprocenjivo blago. Moliću se da Ti i svi ljudi slični tebi nikada ne posustanu. Dobro uvijek pobjeđuje zlo i nije važan kvantitet. Znam da je istinski dobrih ljudi jako malo u odnosu na ove druge, ali dobro je neuporedivo snažnije i jače i djeluje terapeutski…
Hrabra divna ženo neka te toplina ljubavi nikada ne napusti. Meni dovoljno da znam da postoji Brankica i već mi je srcu toplo. Hvala.
Tanja Đukić:
Poljubih knjigu tvoju jutros, pa je stisnuh na grudi…
Vesna Urošević- Grujičić:
I ako poruku razmenim sa Njom, ja je oćutim, u smajlić gledam a i on nosi poruku.
Pročitam šta je napisala, stanem i gledam, vidim da i Ona vidi, i obe vidimo da nas gleda On…
Sve dok daje od Srca i piše iz Duše, može prepisivati od Njega. Svi smo deo jednog Bića, Izvor je jedan… svidelo se to nama ili ne… I ruku joj pokreće, On! Pomažući drugima, Ona, pomaže sebi…
Ne Bih Ovo Mogla Bez Tebe
Vladana Kojić:
U čudnoj fazi sam… životnoj… sukob stare matrice i novog i lepog što mi prilazi, a ja, naviknuta da ne verujem, ne znam kako da zagrlim… i sve sam ja to „isterala“ onako, psihološki… i čitam vašu knjigu… i shvatam da je sva ta moja matematika ok… ali da mi duša žudi za oslobađanjem… nije knjiga ta, nije tekst… na sopstvenom primeru (čemu jedino verujem) pokazujete da život ima potpuni smisao samo ako pustim da bude… i bude dobro… sva hrabrost koju ovih dana osećam u sebi dolazi iz vaše topline i rezona… eto.
Branko Bosic:
Brankice, danas sam preuzeo knjigu dok sam bio na poslu. Nasumično sam počeo da čitam od 136. str. i gle čuda priča o Vesni, a ja zaljubljen u jednu Vesnu, mada ona ne želi da ima vezu. Beži od ljubavi. Ona zna zašto. Ovo ste napisali kao da ste čuli moju priču. Nastavio sam da čitam dalje i nisam mogao da prestanem. Mislim da je razlog tome što je svaka priča začinjena ljubavlju, a to nedostaje svima.
Ova knjiga je za mene prilika da naučim nešto novo i da se podsetim onog što već znam. Riznica životnih mudrosti.
Ana Neskovic:
Draga Brankice. Dobila sam Vašu novu knjigu, za slavu prošli vikend. Ali do nje ne mogu doći od svog muža koji je prisvojio. Razlog što pišem je taj da želim da svojoj Joga grupi za Novu godinu kupim Vašu knjigu na poklon. Ali ne znam gde. Trebalo bi mi oko 15 primeraka do utorka… Hvala.
Olivera Miladinović:
Sunce me izmamilo da izađem iz kuće i uz šolju kafe uživam u divnim redovima ispisanim rukom Brankice Damjanović.
Olja Popadić:
Pita me danas moja ćerka Uma, zašto stalno čitam tvoju knjigu, kaže dođeš do kraja pa opet iz početka. Ili je brzo zaboravljaš ili je toliko dobra da ne možeš bez nje, e to drugo veruj mi, Još malo kad naučiš bolje latinicu čitaćeš je i ti pa će ti sve biti jasno. Uma ima 7,5 god.
Jelena Šerbedžija:
Sjajna!! Ovo što do sada pročitah, ostavlja bez daha, stavlja prst na čelo..naježena sam… Veoma sam srećna i ovo mi je u poslednje vreme najbolja investicija bez preterivanja. Oseti se duša, ljubav. Sve…
Otac mi je tu… pročitah onako naglas delove koji su mi privukli pažnju odmah… njegov komentar: „Divno piše žena, jako pametno i mudro i veruje u Boga!“ Sjajna, bez daha sam.
Jako sam srećna i ostalo je da te i upoznam…
Hvala ti!
Olivera Ivanović:
Što se mene tiče, zima može da počne!
U moju kuću je sinoć ušetalo Proleće
Pred san, nasumice otvaram knjigu, i čitam:
RAĐANJE
„Dva puta smo deca. Prvi put kad se rodimo iz ljubavi, drugi put kad se rodimo u ljubavi. “
Zaklopim knjigu, ukradem ti još jedan zagrljaj i zajedno se rađamo kroz novi dan… …jer možemo, jer hoćemo.
Hvala Ti Brankice, ljubavi moja…
Mara Malinović:
Juče mi je stiglo obavještenje da imam da podignem paket u pošti. Očekujem nekoliko pošiljki, ali osjećala sam da je stigla ONA „Ne bih ovo mogla bez tebe„. Osjećanja nikad ne varaju. Mi ponekad. Onda kad ih pogrešno interpretiramo. Jutros nisam mogla bolje da otpočnem dan. Kad sam je uzela u ruke, svatila sam bukvalno svaki post Бранкица Дамјановић koji je pisala o svom napisanom djelu. Uvjek kad bi pročitala postove koje je ona pisala o svojoj knjizi „Ne bih ovo mogla bez tebe“ pomislila bih: *toliko u ovoj ženi ima duše. Kako lijepo i nježno piše o svojoj knjizi kao majka o čedu rođenom.* S’pravom. Pročitam nekoliko stranica uz doručak i shvatim da je njena duša u svakom redu ispisana. Dobih osjećaj kao da sam biće zagrlila. Toliko je mila ova knjiga prepuna iskrenih vrijednih ljudskih emocija, da se ne može ni kupiti ni platiti. Hvala vam divna ženo. Vaša duša je široka da zagrli universum, a nježna i tanana da ozdravi i najdublju ranu. S’poštovanjem Mara.
Gordana Radojičić:
Sa divnim ljudima o takvima pričaš i samo takvih se setiš. Nije Brankica Damjanović pomislila da će njene misli otkucane kad na papir se utisnu, nežnim ramom oiviče izazvati baš toliko emocije. Jasno, određena količina bila je očekivana, ali srce čisto nađe put i tamo gde putevi ne postoje. „Ne bih ovo mogla bez tebe“ ne, ne bih mogla da se osetim kompetentno da komentarišem na papir utisnutu dušu da je nisam prepoznala u sebi. Dušu moje duše pisanu rukom koja nije moja?! Neverovatan dar prelepe žene da pronikne u srž čoveka, ne muskarca, ne žene, čoveka. I baš ta neverovatna energija koju njena knjiga zrači potpuno je nesvakidašnji doživljaj! Svima bih da je preporučim! Svima da pokažem put do osmeha koji preko lista sada vec „biblije“ mnogih vodi. Realno, samo sam htela da kažem da sam divnim ljudima danas pričala o divnoj Brankici a napisah roman. Staću ovde. Neka to bude kraj prvog dela.
Irena Radovanović-Matijević:
Napisala sam danas dva statusa i ma koliko god sam se trudila da djeluju šaljivo mogao se isčitati sav moj bjes, cinizam, nezadovoljstvo i omalovažavanje drugih… pa sam kao šlag na kraju jedan započela riječima: „Ovo definitivno nije moj dan…“ A onda dođoh kući a na stolu knjiga!! Ali ne bilo koja knjiga… to je knjiga koja govori baš o tome kako je svaki dan naš dan… i na svakom trebamo biti zahvalni, provesti ga u miru sa samim sobom a onda i ostatkom svijeta… Da li je danas moj dan? DA, najbolji do sada jer je ono sto piše u ovoj knjizi palo na plodno tlo. Lekcija koju sam naučila danas trajat će… i sutra će biti moj dan… i onaj preksutra… jer sve se događa s razlogom baš kako tvrdi i piše moja „zvijezda vodilja“… Hvala Ti Branka što si i ovaj put znala kad ćeš doći u moj dom.
Borivoje Petrović:
Brankica Damjanović mi je oduvek ličila na Ženu drugog sistema iz pesme Džonija Štulića. Pustila me je u 
svoj svet i tako je počelo jedno sjajno prijateljstvo koje traje i danas. Odmah sam shvatio da je ona poput galeba Džonatana Livingstona iz one divne knjižice Ričarda Baha. Retka ptica koja se ne miri sa ograničenjima, okvirima i krutim pravilima jata, nego žudi za slobodom. Galeb koji u svom letu teži savršenstvu i to savršenstvo želi da podeli sa drugima. Zbog takvog greha Džonatana su proterali iz jata. Branka je izabrala izolaciju drugačije vrste. Odlučila je da se okrene sebi, zaroni u dubinu svoje duše i ispuni (pored rodjenja dvoje genijalne dece) bogom danu misiju svog života. Kada je 2006. godine dala otkaz na jednoj televiziji na kojoj smo zajedno radili pitao sam je: „Nisi li prenaglila, pogrešila možda?“ Pamtim osmeh na njenom licu i odgovor: „Ne, dosta mi je kolektiva, hoću da živim od pisanja.“ Poverovao sam joj i počeo da pratim njen rad. U medjuvremenu se okrenula duhovnosti, jogi, počela da proučava istočnjačke mudrace. Ređale su se knjige (M)učenje jezika, Natura sanat, Moj sin Jovan, Dobro je… Naterala je ljude da joj veruju. Razlog jednostavan, od prvog dana je pisala onako kako živi i živela onako kako piše. Bez trunke foliranja i želje da se dopadne širokom auditorijumu. I evo Branke nakon jedne decenije kao ozbiljnog pisca. Knjigu „Ne bih ovo mogla bez tebe“ toplo preporučujem svima. Po formi, pomalo me podseća na Izdajstvo lirike, čarobnu knjigu u kojoj su sakupljene minijature Mike Antića koje je zapisivao na paklicama cigareta, salvetama, marginama novinskih stranica… Manje boemski, Branka koristi blagodeti savremenog doba, virtuelni svet facebook-a i u pauzima širenja dobrote i ljubavi, snova ali i prozaičnih obaveza poput kuvanja, čišćenja stana, odlazaka u kupovinu…, uz pomoć tastaure zapisuje svoje crtice iz života. Baveći se godinama novinarstvom naučila je da odvoji bitno od nebitnog i svaku tu crticu pretvorila u sjajnu minijaturu. Sve je u ovoj knjizi neobično, od prve do poslednje stranice sa tekstovima koje nude esenciju života u najfinijem obliku do korica (svaka čast i fotografu i grafikom diazajneru). Ima tu svega i kratkih priča u stilu Čehova i Borhesa, istančanih misli kao kod Ošo-a i Halila Džubrana, mudrolija poput Andrićevih u Znakovima pored puta, poezije u stilu Arsena Dedića i novinarskih osvrta po uzoru na Miru Radojčića i Milku Babović… Od svega pomalo, i sve u knjizi „Ne bih ovo mogla bez tebe“ ima svoje mesto i smisao. Baš zbog toga će mnogi voleti ovu knjigu, mnogi će joj se stalno vraćati i neće ih biti sramota kada se u neko doba noći probude i shvate da su zaspali čvrsto je stežući na svojim grudima! Nakon knjige „Ne bih ovo mogla bez tebe“ više nego ikad sam ubedjen da će Branka uspeti kao pisac. I kao što rekoh na promociji ove knjige: Nema kraja njenom letu. Nije granica ni nebo, neće joj ni Sunce spržiti krila jer je i njega „pripitomila“ uz pomoć sangejzinga. Takva je Ona kad čvrsto odluči! Znam samo, da će na tom svom putu samospoznaje, težeći savršenstvu uvek širiti dobrotu jer drugačije ne ume. Dok je takvih kao što je Branka dobro neće izgubiti večitu borbu protiv zla. Dobro je zato imati ovu knjigu u svojoj biblioteci, jer ćete stalno na dohvat ruke imati Sunce, svetlost, dobrotu, ljubav… Priznaćete ozbiljan ulog za budućnost u ovim našim životima.
Suze radosnice i puno srce ljubavi!!!
Hvala seko, hvala Brankice Damjanović, nisam mogla zamisliti ljepši kraj ove godine!
You must be logged in to post a comment.