Jutros je procvetala prva ruža na našoj terasi. Dok sam je posmatrala, setila sam se kako sam jednom, dok sam bila devojčica, na silu otvorila pupoljak ruže u bašti mojih roditelja, jer sam htela da vidim kako će ruža izgledati. Bila sam razočarana. Ruža koju sam na silu „stvorila“ nije bila ni blizu lepa kao ostale ruže u vrtu. Tada sam naučila da sve ima svoje vreme i da samo treba biti strpljiv i imati vere. Uostalom, i jutros je nebo nad Beogradom bilo tmurno; padala je sitna kiša i duvao vetar, a pupoljak se nije bojao da otvori svoje nežne latice. Nisu mu bili potrebni specijalni uslovi da procveta, jer se odavno spremao za to…
You must be logged in to post a comment.