Ima tih ljudi, Bog ih blagoslovio, koji ti znače toliko da bi sve sa njima podelio. I kad si srećan i kad si tužan trčiš im u naručje. Ima i među njima jedan poseban. Sa njim i kad se posvađaš, dobiješ nagon da mu se požališ da ste se posvađali. A on se smeška. Već zna. Kao što zna i da ćeš mu uvek doći, ma šta da se dogodi. Svakakvih srca ima ali samo jedno je tvoj dom. Odatle se ne odlazi. Samo se povremeno buntovnički pobegne od kuće. Tek da shvatiš da imaš kome da se vratiš.
„NE BIH OVO MOGLA BEZ TEBE“
One thought on “Blagoslov”
Comments are closed.
Drago mi je da se knjizi „Dobro je…“, koja je po svemu bila nešto novo na književnom nebu, pridružila i njena mlađa sestra, mlađa ali još mudrija i potpunija. Svaka čast Brankice.