Ознака: Ne bih ovo mogla bez tebe

NE BIH OVO MOGLA BEZ TEBE

I trećeg dana posle te večeri zalazi sunce ali ne pada mrak. Već treće veče pokušavam da saberem utiske ali se ne daju pretočiti u reči. Otimaju mi ne samo reč i misao, već i dah. Znala sam ja da je biblioteka „Milutin Bojić“ mali prostor da bi svi dragi ljudi mogli da sednu ali i da je to jedno od retkih mesta koje vole i knjige i ljudi. Bilo nam je dobro. Bilo nam je toplo, na svaki način. A danas nije lako naći ognjište na ovoj, što bi Miljković kazao, metafizičkoj studeni.

Branka - NBOMBT

Sunce sa naslovne strane, koju je kreirao mladi i talentovani Mihajlo Vučinić, autor naslovne fotografije, bilo je adekvatan odgovor na sjaj iz očiju mojih prijatelja. Mnoge od njih videla sam i zagrlila prvi put. Da li je uopšte prvi put, pitam se i sad, jer se nismo upoznavali već prepoznavali.

Sa promocije3

I svega se još sećam samo kroz maglu. Nadinog osmeha, Bosinih očiju, Radinog drhtanja u mom zagrljaju, Oliverine podrške i ponosa, Ivaninog ushićenja, Jelenine „kritike“ (bolji kompliment ne dobih), Spomine vedrine, reči dr Goce: „Blistate mi, draga Brankice“, Borinog nadahnutog govora o mojim pirotskim godinama, Jovanine otmenosti….

Sa promocije 2

Sva moja trema istopila se na vatri Pavicine iskrene podrške, nestala na prvoj strofi pesme “ Preleteše ptice lastavice“, kojom je veče otvorila Marija… Ispraćena je moja trema pogledima toliko mnogo dragih bića da sam jednostavno ostala samo ja, ono sto jesam, kad sve zbacim sa sebe.

Sećam se da sam, grleći Anu, pomislila: „Bože, miriše na nežnost“, i još da mi je neko rekao kako imamo mladež na istom mestu, pa sam skoro u bunilu sklonila haljinu da se mladež vidi, da je neko i zaplakao dok mi se obraćao…

A onda sam videla i nju. Njih dvoje u njoj jednoj. I ona mi je došla! Više se ničega ne sećam, osim da sam knjigu potpisala i Njoj i Kosti, dečaku koji je na promociju moje knjige došao udobno se ljuljuškajući u utrobi svoje prekrasne majke.

A kad sam posle, još u blagom zanosu, otvarala poklone, videh u mnoštvu drugih i cedulju na kojoj piše:
“ Pronađeš ljude nalik na sebe
I staneš tako i ne veruješ
Da ima neko kao ti – isti
Baš isti na ovom
Drukčijem svetu…“

Hvala vam. Baš svima! Svi ste bili tu. Svako na svoj način. Do novog susreta, neka vas ljubav čuva.

 

 

Blagoslov

12240354_728997347232709_8189922709620087837_o (1)Ima tih ljudi, Bog ih blagoslovio, koji ti znače toliko da bi sve sa njima podelio. I kad si srećan i kad si tužan trčiš im u naručje. Ima i među njima jedan poseban. Sa njim i kad se posvađaš, dobiješ nagon da mu se požališ da ste se posvađali. A on se smeška. Već zna. Kao što zna i da ćeš mu uvek doći, ma šta da se dogodi. Svakakvih srca ima ali samo jedno je tvoj dom. Odatle se ne odlazi. Samo se povremeno buntovnički pobegne od kuće. Tek da shvatiš da imaš kome da se vratiš.
„NE BIH OVO MOGLA BEZ TEBE“